Kante za smeće

KANTE ZA SMEĆE – URBANI MOBILIJAR
Mnogi od nas su naučeni da kad u blizini nema kante za smeće papirić od bombone ili žvake stavimo u džep pa bacimo kad pronađemo kantu. A šta raditi kad nema kante ili je ona uništena i pohabana?
Kante za otpatke su potrebne i važne ukoliko želimo da živimo u urednom i uredjenom okruženju. Dugotrajne i funkcionalne i da ih ima dovoljno, to je ono što je važno, zar ne?
Napravljene od čeličnog lima i zaštićene epoksidom i poliuretanskom bojom. Mogu biti izrađene po Vašoj zamisli i obojene u skladu sa Vašim objektom. U skladu sa potrebama i zahtevima vrši se cinkovanje i plastificiranje.
Posetite nas i zajedno možemo dizajnirati ono što Vi poželite. Zajedno sa Vama stvorićemo savremen dizajn i ponudićemo povoljne cene. Možemo Vam obećati i održavanje proizvoda- farbanje, popravku, ankerisanje…ukoliko Vam budu namerno lomili i uništavali imovinu. Nastojimo da ponudimo kompletnu uslugu i zadovoljstvo kupaca je naš prioritet.
Nadamo se da će Vam se naše kante i pepeljare dopasti.

Kanta za smeće KT01

Detaljnije

Kanta za smeće Classic KT02

Detaljnije

Kanta za pse KT03

Detaljnije

Kanta za smeće KT04

Detaljnije

Kanta za smeće  KT05

Detaljnije

Kanta za smeće KT06

Detaljnije

Kanta za smeće sa visećom pepeljarom KT07

Detaljnije

Kanta za smeće KT08

Detaljnije

Kanta za smeće sa pepeljarom KT09

Detaljnije

Pepeljara pogodna za poslovne prostore PP01

Detaljnije

• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 

Otvorena prva biciklistička staza od reciklirane plastike

Otvorena prva biciklistička staza od reciklirane plastike

септембар 17, 2018 Autor Recikleri Srbije Kategorija Vesti

U Holandiji je otvorena prva biciklistička staza na svetu u potpunosti napravljena od reciklirane plastike, što kao cilj ima smanjivanje miliona tona odbačene plastike svake godine.

Biciklistička staza duga trideset metara, u 1.300 godina starom gradu Zvoleu na severu Holandije, sadrži količinu plastike ekvivalentnu 500.000 čepova boca, pa se procenjuje da je dva ili tri puta izdržljivija od tradicionalnih staza, prenosi B92.net.

Osam miliona tona plastičnih boca, ambalaže i ostalog otpada završi u okeanu svake godine ubijajući morski život i ulazeći u ljudski lanac ishrane, navodi Program UN za životnu sredinu.

Printscreen Wavin Youtube

Projekat je prvi veliki korak prema održivim saobraćajnicama budućnosti napravljenim od recikliranog plastičnog otpada, rekli su u izjavi idejni tvorci staze An Kudstal i Simon Joritsma.

Vodeći stručnjak za zaštitu živtone sredine Gus Velders pozdravio je novu inicijativu holandske inženjerske firme KWS, kompanije za proizvodnju cevi Wavin i francuske naftne kompanije Total, rekavši da je to “pozitivan korak” prema ponovnoj upotrebi odbačenih materijala.

Međutim, Ema Pristland, aktivistkinja “Prijatelja zemlje”, tvrdi da primarno rešenje plastičnog zagađenja leži u prevenciji nepotrebne upotrebe.

“Upotreba plastike za izgradnju biciklističkih staza može pomoći pri sklanjanju plastike iz odlagališta, ali još je nejasno šta se događa s tom plastikom, kada se istroši površina staze”, rekla je Pristland Fondaciji Tomson Reuters.

Gradovi poput Londona, Amsterdama i Pariza traže načine prelaska na cirkularnu ekonomiju. Pod time se podrazumevaju: ponovna upotreba proizvoda, delova i materijala, sprečavanje stvaranja otpada ili zagađenja, kao i korišćenje manje novih sredstava i energije.

Holandska Vlada je obećala da će prepoloviti upotrebu sirovina do 2030. godine, kao i da će ubrzati prelaz prema cirkularnoj ekonomiji.

Otvaranje druge biciklističke staze u selu Gitorn na severoistoku Holandije, očekuje se u novembru.

Kako sve ovo izgleda možete pogledati na snimku OVDE.

Izvor: B92.net

Fabrike za reciklažu nemaju dovoljno sirovina

Fabrike za reciklažu nemaju dovoljno sirovina

јун 18, 2015 Autor Jelena Kategorija Vesti

Zbog nedovoljno razvijenog sakupljanja otpada za reciklažu i izvoza neprerađenog otpada u zemlje u okruženju fabrike za reciklažu otpada u Srbiji se suočavaju sa nedostatkom sirovina za preradu čime je ugroženo njihovo poslovanje, saopštili su danas predstavnici Udruženja reciklera Srbije i Srpska asocijacija reciklera ambalažnog otpada.

Predsednica Udruženja reciklera Ana Petrović – Vukićević je na Forumu zelene industrije održanom u Privrednoj komori Srbije rekla da je za reciklažnu industriju u Srbiji najvažnije da obezbedi predvidivo poslovanje i osigura količine otpada za preradu.

“Recikleri u Srbiji suočavaju se sa problemima nedostatka sirovine i nekonkurentnosti u odnosu na konkurenciju iz inostranstva. Kapaciteti domaćih reciklera su značajno veći nego količina dostupne sekundarne sirovine“, rekla je Petrović – Vukićević.

Ona je zatražila da se industriji reciklaže dozvoli uvoz otpada iz posebnih tokova otpada za čiju bi reciklažu i zbrinjavanje država izvoznik otpada, koja nema na svojoj teritoriji adekvatna postrojenja (Crna Gora, BiH, Makedonija), plaćala Srbiji naknadu za tretman otpada, od koje bi se dalje pokrivali troškovi prerade u domaćim reciklažnim postrojenjima.

Predsednica Srpske asocijacije reciklera ambalažnog otpada Kristina Cvejanov iznela je podatak da je prošle godine u postrojenjima u Srbiji proizvedeno 8.230 tona reciklata plastične ambalaže, a da je 4.178 tona neprerađenog otpada izvezeno u zemlje u okruženju.

“Fabrike za reciklažu papira i stakla su prinuđene da uvoze otpad iz inostranstva po cenama većim i do 40 odsto, dok se istovremeno otpadni papir i staklo izvoze iz Srbije, što doprinosi odlivu deviza iz Srbije“, rekla je Cvejanov.

Prema podacima Srpske asocijacije reciklera, popunjenost fabrika za reciklažu ambalažnog otpada je samo 50 odsto što ozbiljno ugrožava njihov dalji razvoj.

Predstavnici reciklažne industrije su iz tog razloga zatražili na skupu da nadležni organi donesu mere koje će destimulisati izvoz neprerađenog otpada po uzoru na zemlje iz okruženja, pre svega Hrvatsku i Mađarsku, koje su zaštitile svoje tržište sekundarnih sirovina.

“Recikleri ambalažnog otpada će u narednom period inicirati i izmene i dopune Zakona o ambalaži i ambalažnom otpadu, pooštravanje kriterijuma za rad operatera za upravljanje ambalažnim otpadom, čija je uloga da novcem sakupljenim od naplate eko takse kompanija koje plasiraju ambalažni otpad, finansiraju razvijanje sistema za sakupljanje otpada za reciklažu, kako bi se na taj način obezbedio porast sakupljanja ambalažnog otpada na teritoriji Srbije“, rekla je Cvejanov.

Udruženje reciklera Srbije i Srpska asocijacija reciklera ambalažnog otpada zatražili su i poboljašnje inspekcijskog nadzora u oblasti upravljanja otpadom i definisanje nivoa reciklaže, kako bi se obezbedila primena EU standarda u reciklaži i kontrola svih subjekata u lancu upravljanja otpadom.