Idejni koncept deponije

Opšte karakteristike sanitarne deponije

Idejni koncept deponije je preuzet iz Idejnog projekta sanitarne deponije Halovo II, Hidrozavod, 2011. Definisanjem radne zone regionalne deponije, i projektovanjem zaštitnog zelenog pojasa od 20 m između regionalnog puta Zaječar — Gradskovo i tela deponije, telo deponije dobilo je izmenjen oblik u osnovi u odnosu na onaj definisan Generalnim projektom. Prilikom razrade varijantnih rešenja tela deponije analizirani su sledeći relevantni faktori:

- Dubina ukopavanja u samoniklo tlo u funkciji dubine nivoa podzemnih voda;

- Nagiba dna deponije 1%, 1,5%, 2% u funkciji bilansa zemljanih masa, (iskop, nasipanje);

- Sleganja dna pod opterećenjem odloženog smeća;

- Drenaže cevovoda za procedne vode u funkciji nagiba dna;

- Jednostrani ili dvostrani nagibi dna u funkciji drenaže procednih voda;  Veličine kaseta u zavisnosti od godišnje količine otpada.

Na osnovu podataka o nivou podzemnih voda iz postojeće dokumentacije dobijenih geotehničkim istražnim radovima (107,85 mnm), usvojena je najniža kota ukopavanja dna kaseta deponije koja iznosi 109,5 mnm.

Polazeći od napred navedenih faktora i usvojene dubine ukopavanja analizirano je tri varijante veličine kaseta (4, 5, i 6 kaseta) sa tri različita pada dna (1%, 1,5% i 2%) i to dvostrano jer je konstatovano da bi jednostranim padovima zbog velike širine kaseta došlo do potrebe veoma velikog nasipanja dna kaseta.

Na osnovu podataka o bilansu masa na telu deponije i podataka dobijenih geološkom analizom očekivanog sleganja baze tela deponije, a koja nisu izražena u meri da bi mogla da ugroze funkcionalnost procednih cevovoda, zaključeno je da uzdužni nagib dna kaseta bude 1,5%. Imajući u vidu količinu infrastrukturnih elemenata koji prate izgradnju svake kasete, i potrebnu veću širinu kaseta za manipulaciju mehanizacije, zaključeno je da se u Idejnom projektu predloži rešenje sa 5 kaseta i padom dna od 1,5%.

Po obimu tela deponije Idejnim projektom predviđen je pristupni tucanički put širine 5,0 m, kojim se kreću vozila koja donose otpad. Uz tucanički put projektovana je hidrantska mreža, za slučaj pojave požara na telu deponije.

Za neometan rad i funkcionisanje regionalne deponije neophodno je isprojektovati i izgraditi sledeće objekte i postrojenja u okviru kompleksa:

- Telo deponije (koje se sastoji od pet nezavisnih kaseta);

- Portirnicu i kolsku vagu sa kućicom i nadstrešnicom;

- Dezobarijeru - kadu za dezinfekciju;

- Upravne zgradu, prostor za smeštaj radnika, prijemni objekat, laboratorije, ostave alata, vatrogasno spremište;

- Specijalizovane radionice;

- Manipulativne saobraćajnice i površine;

- Perionice i platoi za pranje;

- Parkinzi za vozila na ulazu;

- Parkinzi za vozila zaposlenih;

- Parkinzi za prljava vozila;

- Halu postrojenja za selekciju;

- Reciklažno ostrvo;

- Pokriveni plato za selektovane balirane sekundarne sirovine;

- Plato za građevinski otpad;

- Plato za privremeno odlaganje i skladištenje kabastog kućnog otpada;

- Plato za privremeno odlaganje i skladištenje saobraćajnih sredstava;

- Hangar za privremeno skladištenje opasnog otpada;

- Objekat za skladištenje elektronskog otpada;

- Postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda;

- Trafostanicu;

- Zaštitni zeleni pojas;

- Površine za privremeno odlaganje, usitnjavanje i kompostiranje biorazgradljivog otpada i privremeno skladištenje komposta;

- Izvorište tehničke vode;

- Spalionicu;

- Instalacije Vodovoda i Kanalizacije.

Kapacitet deponije i potrebni radovi

Idejnim projektom kompleksa regionalne deponije (Hidrozavod, 2011), obuhvaćen je prostor od 18,08 ha u jugozapadnom delu vangrađevinskog područja Grada Zaječara na velikom broju katastarskih parcela K.O.Halovo. U Idejnom projektu ovaj prostor je podeljen na tri celine:

– Ulazna-radna zona sa svim pratećim objektima od 3,90 ha;

– Telo deponije od 11,12 ha od čega je površina kaseta za deponovanje otpada 9,72 ha a površina obodnih i pregradnih nasipa 1,40 ha;

– Zeleni pojas oko tela deponije i radne zone od 1,66 ha.

Pristup lokaciji deponije vršiće se neposredno sa regionalnog puta R248 Zaječar – Gradskovo. Opis pristupnog puta dat je u prethodnom poglavlju 4.1. Troškovi rekonstrukcije tog puta nisu predviđeni niti su uključeni u ukupne investicije izgradnje kompleksa regionalne deponije date na kraju poglavlja 4. jer je taj put u nadležnosti JP ''Putevi Srbije''.

Unutar ulazne zone objekti su grupisani po funkciji. U sledećoj tabeli dat je pregled površina i namena sve tri celine. Za sve delove važe ista pravila gradnje i temeljenja.

Tabela 6.4.5 Opis delova deponije

Opis delova	Površina, ha	Površina, %
Kompleks deponije (površina unutar ograde)
1. Ulazna radna zona – predviđena za smeštaj svih objekata nepхodnih za vršenje regularnih aktivnosti kompleksa regionalne deponije/RCUO	3,90	21,57
2. Telo deponije
2.1. Telo deponije –kasete za odlaganje otpada, projektovano 5 sanitarnih kaseta, izgradnja u 5 faza, namenjeno svakodnevnom odlaganju komunalnog otpada tokom projektovanog života deponije	11,12	61,50
2.2. Telo deponije – obodni i pregradni nasipi	1,40	7,74
2. Telo deponije međuzbir	12,52	69,25
3. Zeleni pojas – zaštitni pojas	1,66	9,18
Ukupno	18,08	100,00

Životni vek deponije

Za usvojenu visinu deponije od 10 slojeva otpada po 2,0 m i prekrivnim inertnim materijalom iznad svakog sloja od 20 cm, što je ukupno 22,0 m, sa profila kroz telo deponije sračunate su sledeće zapremine pojedinih kaseta tela deponije:

Tabela 6.4.6 Zapremine pojedinih kaseta tela deponije

Kaseta	Zapremina
Kaseta 1:	252.296 m³
Kaseta 2:	215.905 m³
Kaseta 3:	242.066 m³
Kaseta 4:	274.312 m³
Kaseta 5:	309.297 m³
Ukupno:	1.293.877 m³

Veličina ćelija, podloga i pokrivanje deponije

Na osnovu veličine prosečnog dnevnog otpada koji je potrebno odložiti usvojena je veličina dnevne ćelije za odlaganje otpada 14,0 m × 6,0 m × 2,0 m. Površina dnevne ćelije otpada ujedno predstavlja i radnu površinu na telu deponije.

Sakupljanje i tretman gasa

Izračunavanje količine deponijskih gasova realizovano je primenom modela za procenu emisije gasova na deponijama LandGEM v.3.02, koji je izradila Američka agencija za zaštitu životne sredine. Ulazni podaci o količinama deponovanog otpada i godinama zatvaranja uzeti su za slučaj kada se koristan otpad izdvaja putem primarne separacije, putem tretmana na postrojenju za separaciju i tretiranjem organskog otpada na kompostilištu.

U cilju sprečavanja pojave širenja neprijatnih mirisa i zaštite životne sredine, projektom je predviđen sistem za upravljanje biogasom u skladu sa savremenom svetskom regulativom i praksom.

Sistem za upravljanje biogasom predviđen projektom čine sledeći elementi:

- Vertikalni biotrnovi;

- Oprema za povezivanje vertikalnih biotrnova na horizontalni cevovod;

- Mreža horizontalnih cevi za sprovođenje biogasa;  Zamke za izdvajanje kondenzata;  Jedinica za spaljivanje biogasa.

Izgradnja vertikalnih biotrnova vrši se postupno, paralelno sa napredovanjem u odlaganju smeća. Konstrukcija biotrnova sastavljena je od dva osnovna elementa, to su betonska postolja i betonske cevi. Veza između ovih elemenata ostvaruje se sistemom pero - žljeb.

Betonska postolja su prefabrikovani elementi dimenzija u osnovi 1,2×1,2 m, ploče debljine 20 cm, i armirana su konstruktivnom armaturom. Na betonskoj ploči u procesu proizvodnje ostavlja se betonski žljeb koji služi kao nastavak za vezu sa betonskim cevima.

Betonske cevi prečnika 800 mm i dužine 1,0 m izrađuju se prefabrikovane, transportuju na gradilište i tamo ugrađuju. Instalacija se vrši tako da se prva ugrađena cev biotrna oslanja na betonsko postolje, a ostale na prethodno postavljenu cev. Zbog protoka biogasa, potrebno je da betonske cevi budu perforirane. Zahteva se da rupe budu izvedene u minimalno 4 reda po visini cevi i 12 redova po obimu, ukupno 48 rupa po cevi. Prečnik rupa treba da iznosi 25 mm. Ukoliko nije moguće izvesti perforacije u toku proizvodnje betonskih cevi, one mogu biti izvedene i bušenjem uz pomoć bušilice.

U unutrašnjost postavljenih betonskih cevi biotrnova ugrađuju se perforirane PVC cevi prečnika 125 mm. Ove cevi su u sklopu sistema cevi sa sprovođenje biogasa, a u nivou slojeva zatvaranja deponije priključuju se na sistem horizontalnih cevi. Prostor između betonske i perforirane PVC cevi ispunjava se šljunkom granulacije 16/32 mm.

Biotrnovi se postavljaju postupno, prateći popunjavanje deponije otpadom, koje se vrši u slojevima od 2,0 m. U prvom koraku biotrnovi se podižu do visine od 2,5 m, što je dve betonske perforirane cevi postavljene jedna na drugu sa postoljem. Vertikalna perforirana PVC cev prečnika 125 mm postavlja takođe do ove visine, a zatim se prostor između dve cevi zapuni šljunkom granulacije 16/32 mm.

Nakon nanošenja prvog sloja smeća visine 2,0 m, biotrnovi se podižu za tu visinu, postavljanjem po dve betonske cevi. Perforirane PVC cevi se nastavljaju preko veze, a prazan prostor unutar biotrna zapunjava šljunkom. Ovaj proces se ponavlja do dostizanja projektom definisanih kota slojeva smeća na deponiji.

Povezivanje vertikalnih PVC cevi iz biotrnova na mrežu horizontalnog cevovoda za sprovođenje biogasa do spalionice ostvaruje se u nivou slojeva zatvaranja deponije, na način prikazan na slici 6.3-1. Horizontalni cevovod je na telu deponije rešen po principu grana, na koje se priključuju biotrnovi koji su postavljeni u šahovskom rasporedu.

Cevovodi za horizontalni transport biogasa se po delu tela deponije ukopavaju u slojeve rekultivacije površine deponije, dok se na delu van tela deponije ukopavaju u teren. Radovi na instaliranju horizontalnog cevovoda po telu deponije i van njega, sa povezivanjem na sistem biotrnova, izvode se u okviru svih faza zatvaranja deponije.

Jedinica za sagorevanje biogasa zahtevanog kapaciteta od 600 m3/h predstavljaće efikasnu degazaciju, visoke produktivnosti, budući da se spaljivanje odvija na temperaturama većim od 850°C. Dostizanje ovolikih temperatura omogućiće poštovanje pravila o emisijama štetnih gasova. Glavna konstrukcija postrojenja za spaljivanje je od nerđajućeg čelika i biće postavljena na betonskom fundamentu (temeljnoj ploči).

Postrojenje spalionice biogasa sastojaće se od sledećih elemenata:  Jedinice za duvanje sa motorom otpornim na EEx;

- Baklje;

- Komore za spaljivanje;

- Kontrole pritiska i temperature i nadgledanja;

- Ormarića za električnu kontrolu otpornosti na vremenske nepogode i drugih parametara sigurnosti;

- Nosećeg analizera koncentracije CH₄, O₂, CO₂.

Postrojenje će posedovati sve neophodne karakteristike za bezbedno rukovanje i spaljivanje biogasa. Dizajn mora da bude u skladu sa uputstvima EN60079-ff za zaštitu od eksplozija.

Otpadne vode na deponiji

Na deponiji se produkuju sledeće otpadne vode:

- Uslovno čiste atmosferske vode sa krovnih površina;

- Atmosferske vode sa zaprljanih platoa;

- Atmosferske ocedne vode sa pokrivenog dela tela deponije;

- Tehničke otpadne vode;

- Sanitarno-fekalne otpadne vode;

- Otpadne vode kompostane;

- Otpadne vode od dezinfekcije vozila;

- Procedne otpadne vode;

Sakupljanje i tretman procednih voda

Na deponiji odnosno kasetama deponije je stalno prisutna mogućnost infiltracije atmosferskih voda kroz deponovano smeće. Na dnu tela deponije postavljen je dvostruki zaštitni sloj, koji se sastoji od sloja hidrogeološke barijere od sabijene gline i nepropusne HDPE folije. Time je onemogućena kontaminacija podzemnih voda. Zagađene procedne vode od atmosferskih padavina procuruju do dna gde je predviđen sistem za evakuaciju - horizontalna cevna drenaža. Procedna voda prikupljena drenažnim sistemom dovodi se do sabirnog šahta odakle se pumpnim agregatom (malog kapaciteta i visine dizanja) transportuje do sistema za prečišćavanje procedne vode.

Za prikupljanje procedne vode usvaja se drenažni kolektor 250 mm, sa padom dna od 1,5%. Kolektor se postavlja na projektom definisanu trasu u rov formiran u dnu deponije, a zatim zasipa šljunčanom drenažom. Drenaža procednih voda ostvaruje se u sloju granulisanog šljunka debljine 50 cm, i frakcije 16-32 mm. Ugradnja drenaže vrši se uz pomoć mehanizacije razastiranjem preko obloge dna deponije. Detalji instalacije kolektora i drenažnog sloja dati su u okviru grafičkih priloga projekta.

Prikupljena procedna voda iz sloja drenaže se kolektorom za procednu vodu transportuje do crpnih stanica naziva CS. Iz ovih crpnih stanica procedna voda se pumpom preko potisnog cevovoda evakuiše na postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda.

Sabirni šahtovi (CS) su od gotovih armiranobetonskih pre-fabrikovanih cevi Ø2000mm, dužine 1,50m. Dno šahtova nalazi se 1,33 m ispod ulivne cevi kolektora. Silaz u šahtove omogućen je liveno gvozdenim penjalicama i leđobranom koji se montiraju na zid šahta. Dno šahta je na tampon sloju mršavog betona-MB15 (30 cm). Osnova i preseci ovog šahta dati su u grafičkim prilozima. Radi spuštanja i vađenja pumpi, kao i za komunikaciju i ulazak u šaht predviđen je pravougaoni poklopac dimenzija 160 h 100 cm. Ovaj poklopac je predviđen od nerđajućeg čelika u radioničkoj izvedbi.

Hidromašinska oprema crpnih stanica CS sastoji se iz dve pumpe kapaciteta 2.00 l/s sa visinom dizanja od maksimalno 8.0m, od kojih je jedna radna a druga rezervna. Rad pumpi je programiran naizmenično. Način rada ovih pumpi regulisan je automatski, tj. uključenje odnosno isključenje se vrši u zavisnosti od nivoa vode u sabirnom šahtu. Maksimalni radni nivo je 1.30 m a minimalni 0.30 m od kote dna šahta.

Karakteristike pumpi za procednu vodu su sledeće:

– kapacitet pumpe: Q = 2.0 l/s

– visina dizanja: N = 8.0 m

– snaga motora: R = 2.0 kW

– prečnik potisa: 65 mm

Cevovodima prečnika 65 mm potis izlazi iz šahta crpne stanice. Nakon izlaska potisnog cevovoda iz šahta redukcijom FFR DN65/100 mm i T račvom 100 mm potis se povezuje na glavni potisni cevovod prečnika 110 mm. Glavni potisni cevovod koji povezuje sve crpne stanice je postavljen u koridoru oko tela deponije na oko 1,5 m od unutrašnje ivice obodnog kanala na prosečnoj dubini od 1,20 m. Dužina glavnog potisnog cevovoda je oko 1160 m i uliva se u postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda.

Idejnim projektom sanitarno-fekalne i tehničke vode se prečišćavaju odvojeno od procednih voda, u kompaktnom mehaničko-biološkom uređaju tipa SBR nakon čega se mogu ispuštati u recipijent ili koristiti za zalivanje zelenih površina, zavisno od potreba Investitora.

Procedne deponijske vode se prečišćavaju po principu reversne osmoze. Prečišćena voda je takvog kvaliteta da se može koristiti u tehničke svrhe ili ispuštati u recipijent.

Sakupljanje i tretman atmosferskih voda

Sve atmosferske vode, sa krovnih i komunikacionih površina, sakupljaju se sistemom kanaleta i prečišćavaju u separatoru lakih tečnosti sa integrisanim taložnikom dovoljno velikim za sakupljanje lako taloživih materija i ugrađenim koalescentnim i sorpcionim filterom, radi uklanjanja rasutog goriva i maziva i dela prisutnih organskih materija, nakon čega se sakupljaju u rezervoar i preko crpne stanice ispuštaju u recipijent.

Mehanizacija na deponiji

Za rad na sistemu za separaciju i sanitarnoj deponiji potrebno je obezbediti: - Dva viljuškara

- Jedno vozilo za transport rasutog smeća

- Jedan kompaktor za rad na planiranju i sabijanju rasutog smeća na deponiji, - Jedno vozilo za transport baliranog smeća na deponiju.

Predviđena je nabavka dva viljuškara jer je neophodno obezbediti jedan za rad sa baliranim smećem na sistemu za separaciju, a drugi za rad na odvozu sekundarnih sirovina, takođe na sistemu za separaciju.

Preporučene faze izgradnje i rada

I Faza obuhvata izgradnju prve faze tela deponije od ukupno pet faza izgradnje (uključivši i I fazu vodovoda, kanalizacije, PP zaštite i elektro radova), sa kompletnom infrastrukturom, izgradnju priključka na opštinsku elektro mrežu i vodovovoda, izgradnju postrojenja za separaciju otpada, nabavku predložene mehanizacije i opreme potrebne za rad kompleksa deponije zajedno sa postrojenjem za separaciju otpada. Procenjeno je da će građevinski radovi početi najkasnije sredinom 2018. i da će se završiti decembra 2019.

Sračunato je da će rad I faze trajati 3,9 godina, tj. od januara 2020. do novembra 2023.

II Faza obuhvata izgradnju II faze tela gde će radovi početi krajem (decembar) 2022. i trajaće oko 10 meseci (do oktobra 2023). Sračunato je da će odlaganje otpada u II fazi trajati 3,7 godine, tj. od novembra 2023. do jula 2027.

III Faza obuhvata izgradnju III faze tela deponije, gde će radovi početi (septembar) 2026 i trajaće oko 10 meseci (do juna 2027). Sračunato je da će odlaganje otpada u III fazi trajati 4,6 godina, tj. od jula 2027. do februara 2032.

IV Faza obuhvata izgradnju IV faze tela deponije, radove završnog prekrivanja prve tri faze, i povezivanje sistema degazacije, gde će radovi početi početkom (april) 2031 i trajaće oko 10 meseci (do januara 2042). Sračunato je da će odlaganje otpada u IV fazi trajati 5,3 godina, tj. od februara 2032 do jula 2037.

V Faza obuhvata izgradnju V faze tela deponije, gde će radovi početi (septembar) 2036 i trajaće oko 10 meseci (do juna 2037). Sračunato je da će odlaganje otpada u V fazi trajati 5,8 godina, tj. od jula 2037 do maja 2043.

VI Faza obuhvata radove završnog prekrivanja V faze, uključujući zasađivanje trave, i konačan razvoj sistema degazacije, gde će radovi početi u junu 2043. i trajaće oko 8 meseci (do januara 2044).

Ukupna površina tela deponije, po projektu, iznosi 11,12 ha. Podeljena je na 5 kaseta različite površine, sa približno istom zapreminom po fazama. Predloženo je da se kasete izgrađuju fazno, u svakoj fazi po jedna kaseta, budući da bi izgradnja svih 5 kaseta odjednom bila ekonomski i tehnički neopravdana. Projektovanje je izvršeno tako da svaka kaseta bude aktivna minimum 3 godine, što je razumno i prihvatljivo, sa obe tačke gledišta, tehničke i ekonomske. Kad bi se celo telo deponije izgradilo u jednoj fazi, zaštitna obloga na dnu tela deponije, koja bi bila nepokrivena odloženim otpadom sve do isteka 23 godine, mogla bi se ozbiljno oštetiti radom mehanizacije, zbog vremenskih uslova, itd., što bi izazvalo procurivanje procednih voda u zemljište i podzemne vode. Tehnički je neprihvatljivo da obloga dna deponije bude nepokrivena odloženim otpadom više od 3-4 godine.

Ukoliko se uspostavi separaciona linija i uspostavi separacija biodegradabilnog otpada, očekivan životni vek regionalne sanitarne deponije za Region Zaječar je 23,3 godine. Generalno, rad na deponiji obuhvata sledeće aktivnosti:

- Registracija i merenje vozila za sakupljanje otpada koja pristižu napunjena otpadom,

- Istovar otpada iz vozila u jamu na istovarnoj platformi u objektu za separaciju otpada,

- Pranje ispražnjenih kamiona,

- Separacija krupnog otpada iz istovarenog otpada u jami unutar objekta za separaciju otpada,

- Transfer otpada iz jame na trakasti transporter,

- Cepanje vreća i džakova sa otpadom na uređaju za cepanje,

- Ručna separacija otpada unutar zatvorene kabine po razdvojenim boksovima,

- Klimatizacija kabine,

- Presovanje, baliranje i skladištenje selektovanih reciklabilnih komponenti, utovar na kamion, transport do zatvorenog skladišta, ili do reciklažnih kompanija,

- Presovanje, baliranje i deponovanje nekorisnog otpada,

- Sakupljanje odbačenog rasutog otpada u kontejnere/kamione, transport do deponije, odlaganje i kompaktiranje,

- Sakupljanje i transport komunalnog organskog/baštenskog otpada (selektovanog u objektu za separaciju otpada ili dopremljenog u RCUO), do objekta za kompostiranje,

- Sečenje/drobljenje i kompostiranje organskog/baštensko komunalnog čvrstog otpada,

- Zrenje proizvedenog komposta ispod nadstrešnice za kompostiranje,

- Separacija predimenzionisanih čestica iz komposta,

- Prodaja reciklabilnih komponenti,

- Deponovanje otpada, kompaktiranje i prekrivanje,

- Tretman procednih i otpadnih voda,

Recikliranje tretiranih procednih voda na telo deponije,

- Transfer istaloženog mulja na telo deponije,

- Spaljivanje deponijskog gasa,

- Monitoring voda, gasa i sleganja deponije,  Čišćenje objekata i opreme.

Sustainable City Zajecar - Smart specialization Platform