The Digital City of Zajecar - GIS Smart specialization for waste management, electrical mobility, product recycling, and further application

Digital City of Zajecar - GIS Smart specialization for waste management, electrical mobility, product recycling and further application.

GIS-based development City Zajecar strategy
Sustainable examples and suggestions of technological innovations was presented through the GIS Waste Management Model, electrical mobility, IoT technology in the transport system, and examples of a Circular economy. 

EcoTimOK:
Darko Milosevic, Jugoslav Protic, Miroslav Piljusic, 
Ivana Zivic, Anital Lazarevic, Marina Jovanovic
Contact details: Darko Milosevic, Ph.D.; +381645558581; darkomi.de@gmail.com

The potential for better implementing adequate waste management in urban settlements
In recent years the generation of waste in urban areas of municipalities has increased, accompanying the increase in living standards and urbanization. A shift towards a circular economy, producing less or even no waste, could be the alternative. 

GIS-based development City Zajecar strategy
Sustainable examples and suggestions of technological innovations was presented through the GIS Waste Management Model, electrical mobility, IoT technology in the transport system, and examples of a Circular economy. 

Solution context

The assessment of smart and sustainable cities, however, is a major challenge due to complex, complicated, and chaotic nature of our cities. This makes the available monitoring and evaluation tools difficult to adopt and apply in different urban contexts to support urban planning and governance and foster evidence-based policymaking. In order to address this issue, the paper brings together GIS-based development concept with smart and sustainable cities. GIS-based development is a vision that considers data as the central structuring element of a development strategy.

GIS Nis example

The best way to respond to the waste management challenge for the city of Zajecar is through the process of entrepreneurial discovery. We presented a draft of the Regional Waste Management Plan, given recommendations related to the private-public partnership for the establishment of a Regional Recycling Waste Collection Center. Sustainable examples and suggestions of technological innovations was presented through the GIS Waste Management Model, electrical mobility, IoT technology in the transport system, and examples of a Circular economy. The patented technology converts organic wastes into a biogas that closes the circular economy loop.

Solution description

Smart City Zajecar team solutions include:

• Mapping in GIS, use of drones, video bases and images
• Full digitization (for example, Wildfire location, main landfills, hydrology, geology, annual temperature, agriculture landfill ...).
• Ecological and efficient electric vehicles that enable quick and accurate waste collection.
• Self-contained mobile garbage cans, with a solar panel.

GIS 1: #Zajecar Mapping waste landfill

GIS 2: #Zaječar - Sakupljanje otpada - GIS Mobility koncept

GIS 3: #Zaječar - GIS sistem za sakupljanje otpada

Multi-criteria decision-making approach (MCDM)

Smart integrated multi-modal transport system and waste management platform: collection and disposal of waste. Multi-criteria decision-making approach (MCDM) involves the development of a conceptual framework, the attribution of weights by a panel of experts and the application of the model. The model is composed of 16 sustainability indicators grouped into seven impact areas, including air, energy, soil, water, buildings, transportation, and waste.

Through partnership and access from the bottom to the top, smart specialization brings together local authorities, the academic community, the business sphere, and civil society in their efforts to implement long-term growth strategies. It can significantly contribute to the integrated approach on which macro-regional strategies are based. This process could be coordinated at the local level by accredited regional development agencies from East Serbia, in close cooperation with local economic development offices (LER).

Application documentation GIS Project Zajecar:

Javni poziv grad Zajecar za uvođenje i razvoj geografskih informacionih sistema

Rok za prijavu: nedelja, 30. decembar 2018. 24:00

Reference Darko Milosevic. PhD:

– Digital competence – Creating and deploying Software as a service (SaaS) in various industries (telecom, hotel management, online sales, transport), for the last 9 years.
– Learning to learn – Can achieve a high level of expert knowledge in the company for just a few months. Research and development, operational plan, AIDA concept of re-engineering, reorganization, software development, training.
– A sense of initiative and Entrepreneurship. For the last 20 years, I worked in the family business and successfully ran my own company.
– Disruptive innovation industry. In the period from 2005 to 2011, I led a successful Online Booking system for hotels and competed with companies such as Booking.com, Tripadvisor.com, and Yahoo.com, until Google.com entrance to the marketplace.
– Cultural awareness and expression. Studied in France, Italy, Serbia, plan to continue post-PhD studies in Germany. Also, 5 years a member of the Slovenian Cultural Association “Ivan Cankar”, understand and speak Bulgarian and Polish.
– Successfully combine mathematical and interpersonal skills in the knowledge-based economies

Razmatranja finansijske analize, Zakonska osnova

Razmatranja  finansijske analize

Finansijska analiza pokazuje da bi realizacijom projekta, cene odnošenja otpada od stanovništva bile značajno veće.

Pored visokih cena investicije, na projektovane cene usluga značajno su uticali i postavljeni kriterijumi za Regionalni centar, koji su definisani u cilju privlačenja privatnog kapitala, ali i bez tih kriterijuma cene ne bi bile značajno niže, jer proračuni pokazuju da bi u varijantama i scenarijima sa malo nižim cenama projekat bio nelikvidan i uzrokovao gubitke svim subjektima.

Cene generalno mogu biti manje:

-          ako se se količina otpada povećava, na primer 2% godišnje, ali to iz opreznosti nije obuhvaćeno finansijskim analizama, jer količina otpada zavisi od društvenog standarda (čiji porast nije predvidiv), a i iz demografskih razloga, jer prema primerima investicija realizovanih privatnim kapitalom, privatni investitori traže garancije od opština za količine dopremljenog otpada, a zbog značajnog povećanja cena moglo bi doći i do još manje naplate, koja je i sada u većini opština niska, kao i do ponovnog aktiviranja divljih deponija,

-          ako se tenderskim prikupljanjem ponuda ostvari manja vrednost ulaganja, što je realno,

S obzirom na gore navedeno, pre donošenja odluke o realizaciji investicije, treba raditi na podizanju svesti o značaju zaštite životne sredine kod svih korisnika usluga odnošenja otpada.

Potencijalni prihodi od proizvodnje energije i prodaje sekundarnih sirovina

Regionalnim planom upravljanja otpadom za grad Zaječar i opštine Boljevac, Bor, Kladovo, Majdanpek, Negotin i Knjaževac razmatrane su 3 osnovne opcije upravljanja otpadom. Opcija 1 uključuje postrojenje za kompostiranje, opcija 2 postrojenje za anaerobnu digestiju, dok opcija 3 podrazumeva izgradnju insineratora. Opcijom 2 – izgradnjom postrojenja za anaerobnu digestiju potencijalni prihod od prodaje energije je 1.900.000 Eura godišnje, dok je opcijom 3 – izgradnjom insineratora moguće ostvariti prihode od prodaje energije u iznosu od 2.450.000 Eura godišnje.

Izdvajanje sekundarnih sirovina je zakonodavna obaveza definsiana EU direkivama kao i nacionalnim zakonodavstvom iz oblasti upravljanja otpadom. Sistem upravljanja otpadom sa dve posude kao najbolji i najefikasniji način izdvajanja sekudnarnih sirovina kada su u pitanju zemlje u tranziciji može ostvariti regionu obuhvaćenim planom prihode od 1.225.000,00 Eura na godišnjem nivou koji će se uslovno raspoređivati u zavisnosti od vlasničke strukture.

Socijalni aspekti

Nastajanje otpada kod stanovništva je primarna funkcija njihove potrošnje, a time i njihovih socio-ekonomskih karakteristika. NJihov stav utiče ne samo na karakteristike nastajanja otpada, već takođe i na efektivne zahteve na usluge sakupljanja otpada, odnosno njihov interes i volju za plaćanjem usluga sakupljanja. Na njihov odnos se može pozitivno uticati kroz kampanje razvijanja javne svesti, i edukativne mere o negativnim uticajima neodgovarajućeg sakupljanja otpada na zdravlje stanovništva i životnu vrednost efektivnog odlaganja. Principi socijalnog aspekta su : 

-     Orijentacija upravljanja otpadom prema stvarnim potrebama i zahtevima stanovništva za uslugama, 

-     Podsticanje rukovanja i odlaganja otpada koji doprinose efektivnosti i efikasnosti komunalnih usluga, 

-     Razvijanje javne svesti stanovništva o problemima i prioritetima vezanim za upravljanje otpadom i promovisanje efektivnih ekonomskih zahteva (plaćanje) za usluge sakupljanja i odlaganja otpada, 

-     Podrška doprinosu korisniku za samoorganizovanje lokalnog sakupljanja otpada i implementaciji rada u sklopu sistema upravljanja otpadom, 

-     Zaštita zdravlja radnika na upravljanju otpadom I poboljšanju njihove socio-ekonomske sigurnosti. 

Socioekonomski aspekt podrazumeva prvenstveno podizanje javne svesti i izmenu obrazaca u vezi sa otpadom radi izmene stavova građana odnosno generatora otpada, zatim uključivanje građana i drugih aktera u selekciju i prikupljanje otpada, zatim obezbeđivanje participacije i uključivanje svih relevanstnih i zainteresovanih aktera, kako bi se obezbedilo da s jedne strane mere budu planirane u skladu sa stvarnim potrebama, a sa druge kako bi se izbegli otpori (kao sto je nimby sindrom) i time omogućila puna realizacija ciljeva.

Ovde socio-ekonomski aspekt podrazumeva uključenost i participaciju svih građana, ispitivanje njihovih potreba i uključivanje različitih aktera u procese i aktivnosti. Obezbeđivanje usklađenost sa načinom života i kapacitetima građana, omogućavanje participacije u odlučivanju, dostupnost resursa svim građanima i građankama u jednakoj meri i primenu afirmativnih mera kojima se dosprinosi unapređenju položaja.

Pri planiranju i sprovođenju mera koje mogu imati posledice na živote građana, neophodno je voditi računa o društveno uslovljenim karakteristikama njihovog načina života, načinima zadovoljavanja potreba, socio-ekonomskim indikatorima i položaju koji određuje način raspodele društvene moći i uticaja. Predviđene mere i aktivnosti analiziraju se sa stanovišta efekata koje će imati na živote ljudi, vodeći posebno računa o ranjivim i grupama u nepovoljnijem položaju, kao što su nacionalne manjine, žene, stanovništvo iz ruralnih područja. Upravo zbog ovakvih specifičnosti položaja određenih grupa izgrađen je međunarodni i domaći normativni okvir koji propisuje primenu afirmativnih mera i uvođenje mehanizama kojima će svi građani imati koristi od razvoja, ali i koji će doprineti transparentnosti javnih politika u punoj meri.

                 

9.1. Razvijanje javne svesti

9.1.1. Informativni deo

Razvijanje javne svesti je važna funkcija u upravljanju otpadom. Prvi kontakt između organa vlasti i javnosti je vrlo komplikovan ukoliko javnost nije upoznata sa problemom. Razgovori se mogu voditi kroz podizanje svesti o problemima otpada, posebno u kontekstu zaštite životne sredine i redovno informisanje javnosti od strane organa vlasti. U većini slučajeva, na početku takve kampanje, javna svest se više razvija striktnom primenom zakona, nego omogućavanjem opštih informacija. Tu je veoma značajna uloga inspektora radi kažnjavanja onih koji krše zakon. Neophodna je jaka povezanost između nadležnih za sprovođenje zakona i lica za sprovođenje kampanje. Između navedenih opština u regionu postoji saradnja i želja da se organizuje bolji sistem upravljanja čvrstim otpadom. Ključni zainteresovani su građani opštine gde će se izgraditi regionalna sanitarna deponija.

Ustanovljenje politike o podizanju javne svesti radi uključenja problema životne sredine i otpada je obaveza ministarstva za zaštitu životne sredine i lokalne samouprave na svim nivoima, sa podrškom postojećih stručnjaka. Ova politika zahteva da sve kompanije koje se bave otpadom uključe u svoje ugovore i kampanju za razvijanje javne svesti o kvalitetnom upravljanju otpadom. Suštinski je neophodno pokazati javnosti uticaj pogrešnog odlaganja otpada na životnu sredinu i na njihovo zdravlje i dugoročno, troškove opštine za remedijaciju (koji se nadoknađuje iz poreza i naplata od građana). Takođe je važno da predložena poboljšanja budu razmotrena uz učešće javnosti, kao i da će poboljšanja u praksi upravljanja otpadom doneti povraćaj sredstava iz poreza kroz princip „zagađivać plaća“. Sprovođenje zakonodavstva koje se odnosi na javnost , kao što je zabrana izbacivanja otpada na ilegalna smetilišta je drugi mehanizam za podizanje javne svesti koji mora biti razvijen.

                 

9.2. Učešće javnosti

Pri uvođenju integralnog upravljanja otpadom u najrazličitijim formama u radu sa javnošću mora pridati najveći značaj. Sa time se mora početi već u fazi planiranja. Stoga uvođenje novih mera mora biti podržano širokom informacionom delatnošću uz pomoć najrazličitijih medija (članci u opštinskim novinama i listovima od šireg regionalnog značaja, informativne emisije lokalnog radija, brošure, Internet), da bi se stanovništvo motivisalo i podstaklo na učešće u novim projektima.

Ako postrojenja za tretman i odlaganje otpada treba videti kao rešenje za neodgovarajuće postupanje sa otpadom pre nego kao problem, onda se ona moraju kontrolisati na adekvatan način. Sve dok postoje postrojenja kojima se loše rukovodi, ona će pružati osnovu za otpor novim postrojenjima na drugim mestima. Moć medijskog imidža neodgovarajuće i neuspešne kontrole ne može se potcenjivati. 

Neophodno je uključiti građane u planiranje mera i aktivnosti kroz ankete, intervjue, javne rasprave, bilo neposredno, bilo posredno preko nevladinih organizacija. Ovim će se obezbediti demokratičnost kreiranja programa, a zatim i održivost mera koje su u skladu sa stvarnim potrebama i kapacitetima.

U skladu sa nadležnostima lokalne samouprave, zakonskog i institucionalnog okvira potrebno je obezbediti saradnju između lica/tela zaduženih za sprovođenje ovog plana, kao i drugim licima/telima zaduženim za životnu sredinu u opštini sa mehanizmom za ravnopravnost polova i

drugim predstavnicima/cama institucija koje se bave zaštitom prava u samoj lokalnoj samoupravi. Kao pretpostavka ovog procesa nameću se obuke i podizanje kapaciteta ovih tela u lokalnim samoupravama kao i njihovo osnivanje. Neophodno je uključiti Koordinatorku za romska pitanja u planiranje i sprovođenje mera.

Neophodno jeorganizovanje kampanje i intervjuisanje građana „od vrata do vrata“ u kojima će im biti predstavljen proces, ključne promene, a ujedno će biti ispitane i njihove potrebe i preferencije u vezi sa prikupljanjem otpada i izmenama usluga komunalnog preduzeća i drugih institucija,organizovati obuke za građane za primarnu selekciju i generisanje otpada iz domaćinstva,organizovati konsultacije u mesnim zejednicama i naseljima oko mogućnosti da se građani uključe  u prikupljanje i samoprikupljanje otpada u saradnji sa nevladinim organizacijama, organizovati konsultacije sa građanima i nevladinim organizacijama na nivou naselja, oko najpoželjnijeg modela njihovog uključivanja, kao i zbog obezbeđivanja sagledavanje realnih i stvarnih potreba stanovništva, na osnovu kojih će biti planirane mere.

9.2.1.Zakonska osnova za uključivanje javnosti u Republici Srbiji

Arhuska Konvencija je usvojena na IV ministarskoj konferenciji koja je organizovana u gradu Arhusu (Danska) 1998. godine. Konvencija prestavlja rezultata dugogodišnjih napora država regiona u oblasti životne sredine. Stavovima koji su od neposrednog značaja za same ciljeve Konvencije bliže se određuju načini postizanja opštih ciljeva. U tom smislu : 

–        Ukazuje na neophodnost da građani imaju pristup informacijama, da imaju pravo da učestvuju u odlučivanju i da imaju pristup pravosudnim organima (st. 8 Konvencije);

–        Konstatuje da poboljšan pristup informacijama i učešće javnosti doprinose kvalitetu i boljem sprovođenju odluka, popularizaciji pitanja vezanih za životnu sredinu i omogućuje javnosti da izrazi svoje stavove i zabrinutost o određenim pitanjima (st. 9 Konvencije);

–        Postavlja kao cilj unapređenje odgovornosti i transparetnosti odlučivanja i jačanja podrške javnosti u ovoj oblasti (st. 10 Konvencije), pri čemu se transparetnost proglašava poželjnom u svim delovima javne vlasti (st. 11 Konvencije);

–        Ukazuje na potrebu da javnost bude upoznata sa postupkom njenog učešća u odlučivanju, da zna da koristi taj postupak i da ima slobodan pristup postupku (st. 12 Konvencije) i 

–        Naglašava uloga koju u oblasti životne sredine imaju građani pojedinačno, nevladine organizacije i privatni sektor (st.13 Konvencije). 

Država Srbija je ratifikovala Arhusku Konvenciju.

Zakon o zaštitu životne sredine („Službeni glasnik RS”,br. 135/04,  36/09, 36/09 – dr. zakon i 72/09 – dr. Zakon , 43/11 – odluka US i 14/16).

Načelo informisanja i učešća javnosti – u ostvarivanju prava na zdravu životnu sredinu svako ima pravo da bude obavešten o stanju životne sredine i da učestvuje u postupku donošenja odluke čije bi spovođenje moglo da utiče na životnu sredinu.  Podaci o kvalitetu životne sredine su javni.

Član 16. Organ vlasti je dužan da bez odlaganja, najkasnije u roku od 15 dana od prijema zahteva, obavesti tražioca o posedovanju informacije, stavi mu na uvid dokument koji sadrži traženu informaciju, odnosno izda mu ili uputi kopiju tog dokumenta.

Član 38. Organ vlasti odrediće jedno ili više službenih lica (ovlašćeno lice) za postupanje po zahtevu za slobodni pristup informacijama od javnog značaja.

Opšti cilj: Unapređenje učešća javnosti kroz načela relevantnih EU Direktiva i Arhuske konvencije

Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu ("Službeni glasnik RS", broj 135/04 i 36/09). Ovim zakonom uređuje se postupak procene uticaja za projekte koji mogu imati značajne uticaje na životnu sredinu, sadržaj studije o proceni uticaja na životnu sredinu, učešće zainteresovanih organa i organizacija i javnosti, prekogranično obaveštavanje za projekte koji mogu imati značajne uticaje na životnu sredinu druge države, nadzor i druga pitanja od značaja za procenu uticaja na životnu sredinu. 

Procedura informisanja javnosti sprovodi se u više faza, tokom čitavog postupka izrade procene uticaja. 

Procedura informisanja započinje već u prvoj fazi postupka, kada nadležni organ obaveštava  „javnost o podnetom zahtevu o potrebi procene uticaja”. 

Odredbe ovog zakona ne primenjuju se na projekte namenjene odbrani zemlje. 

Zakon o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu (“Službeni glasnik RS“, broj 135/04 i 88/10).

Član 4. stav 5. načelo javnosti -javnost mora, pre donošenja bilo kakve odluke, kao i posle usvajanja plana i programa, imati pristup informacijama koje se odnose na te planove i programe ili njihove izmene. Obaveza uključivanja javnosti u postupku izrade strateške procene nastupa za nadležne organe u fazi izade izveštaja o strateškoj proceni. Ovo se realizuje u fazama izlaganja plana i programa na javni uvid i održavanja javne rasprave čemu prethodi zakonom uređeni postupak obaveštavanja javnosti o navedenim aktivnostima. Organi nadležni za pripremu plana i programa obavezni su da obezbede dostupnost podataka posle usvajanja plana i programa. 

9.2.2. Realizacija rada sa javnošću putem primene konkretnih mera

Svrha i cilj učešća javnosti se može predstaviti u sledećim stavkama:

–        informisanje zainteresovanih strana;

–        prikupljanje novih podataka, mišljenja i strahova;

–        transparentnost donošenja odluka;

–        pojačava odgovornost kod donošenja odluka;

–        jača poverenje javnosti u projekte zaštite životne sredine.

Način učešća javnosti: 

–        putem lokalnih listova;

–        putem elektronskih medija;

–        javna prezentacija i rasprava;

–        stavljanjem na uvid dokumentacije;

–        javna knjiga;

–        elektronska baza podataka.

Zainteresovane strane:

–        lokalno stanovništvo ugroženo projektom;

–        skupljači otpada;

–        korisnici projekta;

–        Vladini organi i organizacije;

–        NVO za zaštitu životne sredine;

–        ostali (donatori, privatni sektor, naučna javnost...).

Aktivnosti medija:

–        Afirmacija medija za ekološke teme;

–        Organizovanje manifestacija od šireg značaja;

–        Saradnja sa medijima i predstavljanje projekta separacije otpada na izvoru nastanka najširoj zajednici;

–        Organizovanje namenskih emisija na radiju i televiziji; –         Spremanje izveštaja za štampane i elektronske medije.

Aktivnosti lokalne zajednice:

–        Akcije usmerene ka učenicima škola;

–        Akcije usmerene ka stanovnicima opštine;

–        Istraživanje stavova lokalnog stanovništva;

–        Oglasne kampanje lokalnog komunalnog preduzeća koje distribuira uplatnice komunalne naplate;

–        Volonterske akcije od vrata do vrata;

–        Spoljno oglašavanje akcija;

–        Rad na kreiranju korporativne kulture;

–        Osmišljavanje edukacionih programa za zaposlene;

–        Edukacija zaposlenih;

–        Obeležavanje značaja ekoloških datuma.

Izmenjeni proces prikupljanja i upravljanja otpadom podrazumeva sve veću uključenost privatnog sektora, formalnog privatnog sektora i malih i srednjih preduzeća u proces i ne retko privatizaciju usluga. Osim toga ovaj proces omogućava otvaranje novih radnih mesta i razvoj nove grane delatnosti. 

Neophodno je uključiti neformalne sakupljače otpada kojižive ispod donje granice siromaštva, bez socijalne i zdravstvene zaštite, rade u nehigijenskim uslovima, bez adekvatne opreme i zaštite, u aktivnosti kojima bi se omogućilo da imaju bolje uslove za rad, socijalnu i zdravstvenu zaštitu, opremu i da rade u boljim uslovima. Kako su sakupljači sekundarnih sirovina najčešće Romi, potrebno je uključiti romske organizacije koje bi posredovale u kreiranju programa i mera. Zapošljavanje neformalnih sakupljača otpada podrazumevalo bi podsticajne mere u saradnji sa pokrajinskim institucijama (NZS, PS za rad, zapošljavanje i ravnopravnost polova, Garancijski fond Vojvodine, Kancelarija za inkluziju Roma) koje se bave zapošljavanjem ranjivih grupa i sprovode programe za samozapošljavanje i zapošljavanje uopšte. 

Organizacija obuka za novozaposlene ili postojeće zaposlene u komunalnim preduzećima je neophodna kako bi se adekevatno prilagodili promenama. Neophodno je obezbediti učešće žena u ovim obukama. Usled izmene delatnosti otvaraju se mogućnosti za nova mala i srednja preduzeća. Potrebno je primeniti podsticajne mere za samozapošljavanje Roma i mere za razvoj postoječih preduzeča u oblasti otpada i sekundarnih sirovina.

Uključivanje privatnog sektora (Javno privatno partnerstvo)

Uključivanje privatnog sektora (Javno privatno partnerstvo)

Dijalog sa privatnim sektorom u upravljanju otpadom je neophodan da bi se postigla razmena informacija i transfer znanja sa ciljem da se poboljša efikasnost upravljanja otpadom. Od najveće važnosti je:

–        Informisati javnost i industriju na zvaničnoj osnovi i uključiti ih u proces donošenja odluka za pitanja upravljanja otpadom;

–        Organizovati kurseve iz upravljanja otpadom za privatni sektor;

–        Uvesti sisteme upravljanja zaštitom životne sredine EMAS i ISO 14001;

–        Podsticati postizanje dogovora sa različitim industrijama umesto direktnih administrativnih mera.

Odnos javnog i privatnog sektora trebalo bi da odigra ključnu ulogu u obezbeđivanju efikasnog sistema upravljanja otpadom. Pored nespornih podataka o neodgovarajućoj tehničkoj opremljenosti postojećih komunalnih preduzeća, nedostatku izgrađenih i opremljenih postrojenja za tretman, odnosno odlaganje otpada, stoje i činjenice o neefikasnoj organizaciji i nemogućnosti društvenih organizacija da značajnije investiraju u sektor otpada zbog nagomilanih drugih problema i prioriteta. Ukratko, ocena stanja u ovoj oblasti je nerazvijen sistem upravljanja otpadom i nizak kvalitet usluga. 

           

Iz razloga ekonomičnosti i efikasnosti opštinske vlasti u regionu određuju nivo i kriterijume kvaliteta usluga u postojećim komunalnim preduzećima, omogućuju angažovanje u meri u kojoj su ova preduzeća retko sposobna da ispune zahtevane kriterijume, uzimajući u obzir maksimalnu iskorišćenost svih adekvatnih tehničkih kapaciteta i uposlenost odgovarajućeg broja i strukture kadrovskih kapaciteta. Ravnopravno sa postojećim komunalnim preduzećem opštinske vlasti bi trebalo da uključe i privatni sektor u organizaciju upravljanja otpadom podsticanjem konkurencije. 

Uspostavljanje i razvoj odnosa javnog i privatnog sektora polazi od: 

–        uvođenje javnog konkursa (tender); 

–        zaključivanja ugovora o poveravanju pojedinih poslova ili delatnosti upravljanja otpadom preduzećima opremljenim za njihovo vršenje; 

–        obezbeđenja podsticajnih mera (tehnička pomoć i dr.); 

–        vršenja monitoringa i efikasnog nadzora nad izvršenjem i nad obavezama iz ugovora i stalne provere i ocene kvaliteta usluga,uključujući transparentnost modela i aranžmana, kao i kontrolu javnosti; 

–        obezbeđenja institucionalnih kapaciteta za praćenje i efikasan inspekcijski nadzor nad radom pravnih i fizičkih lica koja su uključena u organizaciju upravljanja otpadom i nadzor nad primenom mera zaštite životne sredine. 

Takođe, u okviru zakonom propisanih procedura, moguće je i davanje koncesija čiji predmet može biti – izgradnja, održavanje i korišćenje komunalnih objekata radi obavljanja komunalnih delatnosti.

Privatni sektor može biti važan izvor finansiranja kapitalnih investicija i prenosa tehničkog i operativnog (tehnološkog znanja i iskustva). Privatni sektor kroz aranžman javno-privatnog partnerstva može da se uključi u sektor komunalnih usluga JKP i realizaciju kapitalnih ulaganja. Pravni okvir za javno-privatna partnerstva (JPP) treba da bude podstiče investiranje privatnog sektora u infrastrukturu regionalnog sistema za upravljanje otpadom. Finansiranje Projekta je moguće kroz Javno privatno partnerstvo, koristeći odredbe Zakona o Javno privatnom partnerstvu i koncesijama. Učešće u celini ili delom  privatnog sektora može da zadovolji brojne ciljeve: obezbeđivanje investicionog kapitala, smanjenje potreba za subvencijama, poboljšanje upravljačke efikasnosti, poboljšanje tehničkih i upravljačkih kapaciteta javnog komunalnog preduzeća i dr. 

Pojam i status JPP obuhvata: 

–        osnivanje privrednih društava, ustanova ili drugih organizacija za obavljanje komunalnih usluga od strane organizacije javnog sektora (grad, opština, javno preduzeće) i privatnog partnera (fizičko ili pravno lice); 

–        poveravanje obavljanja komunalne delatnosti privatnom partneru, putem ugovora

(vodeći računa o načelima konkurencije i javnosti); 

–        ugovor o koncesiji; 

–        privatizacija; 

–        javna nabavka usluga. 

Učešće privatnog partnera se precizno definiše Ugovorom projektom JPP i konkursnom dokumentacijom za javni poziv, na način definisan Zakonom o JPP i koncesijama Republike Srbije. Privatni partner mogao bi da se uključi u izgradnju i upravljanje RSUO ili nekog njegovog dela i u procenjenoj optimalnoj fazi razvoja projekta, nakon završetka početne faze izrade tehničke dokumentacije i obezbeđenja neophodnih lokacijskih dozvola. 

Institucionalno javno-privatno partnerstvo je javno-privatno partnerstvo zasnovano na odnosu između javnog i privatnog partnera kao osnivača, odnosno članova zajedničkog privrednog društva, koje je nosilac realizacije projekta javno-privatnog partnerstva.  Zakon o javno privatnom partnerstvu i koncesijama traži da se definiše i nekoliko uloga u procesu JPP: Društvo za posebne namene, Javno telo i Javni partner. U ovom Projektu jedna od opcija moze biti da društvo za posebne namene bude Novosnovano Regionalno komunalno preduzeće, Javnog tela može preuzeti RARIS dok ulogu Javnog partnera može preuzeti grad Zaječar, na čijoj se teritoriji se i realizuje uspostavljanje i izgradnja regionalnog centra za upravljanje otpadom.

Program smanjenja ambalažnog otpada i Preporuke za izbor odgovarajućeg scenarija

Program smanjenja ambalažnog otpada

Ambalaža je definisana kao bilo koji material koji se koristi da zaštiti robu, predmeti kao što su staklene boce, plastični kontejneri, aluminijumske konzerve, omotači za hranu, drvene palete i burad, se klasifikuju kao ambalaža. Ambalažni otpad može nastati u supermarketima, maloprodajnim objektima, domaćinstvima, hotelima, bolnicama i transportu. Ambalažni otpad predstavlja do 17% toka komunalnog otpada,kako je relativno kratkog veka, ambalaža ubrzo postaje otpad koji se mora tretirati ili odložiti. Ambalaža i ambalažni otpad mogu imati brojne uticaje na životnu sredinu. Neki od ovih uticaja mogu biti povezani sa vađenjem sirovina koje se koriste za proizvodnju same ambalaže, uticaje povezane sa procesom proizvodnje, sakupljanja ambalažnog otpada, a zatim tretmana i odlaganja. Ambalaža može sadržavati i supstance kao PVC i teške metale, koji mogu predstavljati rizik po životnu sredinu. 

Smatra se da se najveće količine ambalažnog otpada generišu u okviru komercijalnog sektora. Neophodno je predvideti izdvajanje i posebno čuvanje ambalaže, te evidentirati nabavku, utrošak i sakupljene količine ambalaže. Tržište sekundarnih sirovina koje se odnosi na ambalažni otpad se upravo razvija, te treba razmatrati promet sekundarnih sirovina, organizovati informacioni sistem i edukaciju o izdvajanju otpada od ambalaže. U cilju minimizacije nastanka otpada, region treba da promoviše ponovno korišćenje ambalaže, s čim je u vezi i uvođenje depozita za PET i aluminijumsku ambalažu. Za neke vrste ambalažnog otpada moguće je organizovati njegovo korišćenje kao energenta.

Prema članu 58. Zakona o upravljanju otpadom materijali koji se koriste za ambalažu moraju biti proizvedeni i dizajnirani na način da tokom njihovog životnog ciklusa ispunjavaju uslove zaštite životne sredine, bezbednosti i zdravlja ljudi, zdravstvene ispravnosti upakovanog proizvoda, kao i uslove za transport proizvoda i upravljanje otpadom. 

EU Direktiva o ambalaži i ambalažnom otpadu propisuje: 

–        mere za sprečavanje stvaranja ambalažnog otpada što mora biti postavljeno kao nacionalni program kojim se stimuliše ponovna upotreba  ambalaže i pakovanja i  da se krajnje odlaganje takvog otpada svede na minimum.

–        da se vrši prerada i reciklaža ambalažnog otpada, energetsko spaljivanje, kao i organska reciklaža i odlaganje tako što nalaže podsticanje korišćenja ambalaže od recikliranog materijala u proizvodnji ambalaže i drugih proizvoda;

–        norme za vraćanje u proces i reciklažu tj. predlaže da se ustanovi sistem garancija za povraćaj upotrebljene ambalaže i ambalažnog papira;

–        da ambalaža bude u skladu sa „osnovnim zahtevima“ uključujući smanjenje veličine ambalaže u najvećoj mogućoj meri i takvu izradu ambalaže koja će omogućiti ponovno korišćenje ili vraćanje u proces;

–        sadržaj ambalaže i promoviše uspostavljanje Evropskog standarda;

–        propisuje uspostavljanje baze podataka o ambalaži i otpadu od ambalaže kao i kriterijume za sakupljanje i harmonizaciju podataka u cilju obezbeđenja uslova za sprovođenje monitoringa kroz sve Zemlje članice. 

U skladu sa nacionalnim i EU zakonodavstvom region bi morao:

–        da izradi program postupanja sa ambalažom, naročito za deo koji se odnosi na komercijalan sektor

–        u skladu sa programom, da obezbedi uslove za sakupljanje i privremeno čuvanje ambalaže

–        da vodi evidenciju o nabavljenim, utrošenim i sakupljenim količinama ambalaže

–        po uspostavljanju tržišta sekundarnim sirovinama, da organizuje službu koja bi se bavila prethodnim aktivnostima, kao i prodajom ovih sekundarnih sirovina

–        da promoviše ponovno korišćenje ambalaže

–        organizovati sakupljanje otpadne ambalaže, a u tom cilju organizovati odgovarajući informacioni sistem

–        razviti program edukacije zaposlenih kao korisnika ambalaže

–        ambalažu koja se ne može ponovo koristiti, organizovano iznositi na tržište ili organizovati njeno korišćenje kao energenta. 

U cilju smanjivanja količine ambalažnog otpada koji se odlaže na deponije, otpad se sakuplja u dve posude (posuda za reciklabilni otpad i posuda za ostali mešani otpad) gde se otpad iz posude za reciklabilni otpad (reciklabilni materijali - papir i karton, staklo, metal i plastika) tretira u postrojenju za mehaničku separaciju otpada. Na taj način smanjuje se količina ambalažnog otpada koji će se odložiti na deponiju što je u skladu sa ispunjenjem ciljeva EU direktive o deponijama i direktive o ambalaži i ambalažnom otpadu.

Preporuke za izbor odgovarajućeg scenarija za upravljanje otpadom 

Regionalni plan upravljanja otpadom ima za svrhu dugoročno uspostavljanje održivog sistema za regionalno upravljanje otpadom i u tom svetlu su predložene 3 moguće opcije upravljanja otpadom. Opcija 1 uključuje postrojenje za kompostiranje, opcija 2 postrojenje za anaerobnu digestiju, dok opcija 3 podrazumeva izgradnju insineratora. Svaka od opcija ima 3 moguća scenarija za upravljanje otpadom (u zavisnosti od izgradnje transfer i pretovarnih stanica u regionu). Scenario 1 u svakoj od opcija može imati 3 različite varijante vlasničke strukture dok scenariji 2 i 3 po jednu varijantu vlasničke strukture. Sve varijante vlasničkih struktura su moguće sa kredom i bez kredita.

Od mnogobrojnih mogućih rešenja veoma je važno izabrati adekvatno rešenje koje će se uz najmanja finansijska ulaganja i najkraće rokove implementiranu u Regionu upravljanja otpadom za grad Zaječar i opštine Boljevac, Bor, Kladovo, Majdanapek, Negotin, i Knjaževac.

Najprihvatljiviji model treba da obezbedi postizanje pune kontrole nad svim tokovima otpada od nastajanja, razdvajanja, sakupljanja, transporta, tretmana i deponovanja. Sistem upravljanja treba da obezbedi smanjenje količine otpada, izdvajanje korisnih komponenata iz otpada, i racionalno prikupljanje i odlaganje otpada, sagledavajući investiciona ulaganja, dinamiku aktivnosti i finansijsku i tehnološku spremnost na prelazak na novi sistem rada. 

Preporučeni model za upravljanje otpadom u gradu Zaječaru i opštinama Boljevac, Bor, Kladovo, Majdanapek, Negotin, i Knjaževac je Opcija 1, scenario 3 sa varijantom vlasničke strukture 3a.  

 

Ovaj model podrazumeva sistem sakupljanja otpada sa dve posude (posuda za reciklabilni otpad i posuda za ostali mešani otpad) pri čemu se u posudu za reciklabilni otpad odlažu reciklabilni materijali (papir i karton, plastika, staklo i metal) dok se sav ostali otpad odlaže u posudu za ostali mešani otpad. Otpad se iz opština Boljevac, Bor i Knjaževac sakuplja u dve posude i direktno odvozi u Regionalni centar u Zaječar gde se posebno tretiraju posuda za reciklabilni otpad i posuda za ostali mešani otpad. Sakupljen otpad iz Kladova odvozi se na transfer stanicu u Negotinu u kojoj se takođe sakuplja i otpad iz Negotina, a odatle se većim kamionima zbog uštede finansijskih sredstava odvozi u Regionalni centar u Zaječar. Otpad iz Majdanpeka se nakon što se sakupi odvozi na pretovarnu stanicu u Majdanpeku odakle se pretovara u veće kamione zbog uštede finanskijskih sredstava i odvozi u Regionalni centar u Zaječar gde se posebno tretiraju otpad iz posude za reciklabilni otpad i otpad iz posude za ostali mešani otpad. U regionalnom centru u Zaječaru se sav otpad iz posude za ostali mešani otpad tretira tretmanom biološke stabilizacije u postrojenju za kompostiranje a otpad iz posude za reciklabilne sirovine u postrojenju za separaciju otpada.