Pred Milošem Milićem bio je jedan od najvećih izazova koje nudi domaća privreda. Jedan od osnivača portala za trgovinu domaćim životinjama Farmia morao je da ubedi oprezne i skeptične stočare, naviknute na prevare i razne malverzacije, da je „otvorena pijaca na internetu“ koja radi non-stop najefikasniji način da prebrode sve probleme koji idu uz trgovinu u ovoj oblasti. I uspeo je. Portal Farmia danas ima preko 75.000 registrovanih korisnika i preko 10.000 uspešnih kupoprodaja.
Pre ove priče, Miloš je bio samouk – godinama je sticao znanja na manje ili više konvencionalne načine, specijalizovao se, izučavao programiranje, pravila poslovanja, prolazio kurseve, Startitovu Startap Akademiju, upoznao ljude slične sebi, druge i sposobne preduzetnike koji su delili svoja iskustva. To mu je otvorilo oči.
Upoznao sam kolegu koji je radio u jednom lancu hotela, radili smo im aplikaciju unutar marketing tima i počeli smo uz to da istražujemo najrazličitije ideje. U jednom trenutku, zaključili smo da je poljoprivreda ogromna industrija u kojoj IT još uvek nije bio toliko zastupljen. Gledali smo gde možemo svojim znanjem da nadvladamo probleme koji sputavaju tu industriju i sve njene glave. Zašto se stoka ne bi prodavala kao što se godinama prodaju automobili? To je bio prvi korak.
Kako Farmia funkcioniše danas? Koliko je Srbija bila zainteresovana za ovu platformu od njenog nastanka?
Mi smo u početku ciljali na stanovništvo koje tradicionalno ne koristi tehnologiju, možda je se i plaši. To su skeptični ljudi, bezbroj puta prevareni, a odjednom im se nudi jedan novi, online sistem, kome bi trebalo da veruju na reč. To im je promenilo kompletno poimanje trgovine, i naravno da su prvo bežali od toga, ali ne svi. Najbolji marketing na selu je bio i ostao onaj „od usta do usta“, i bilo je dovoljno samo par farmera koji su proširili priču o svojim uspešnim pregovorima sa, recimo, klanicom, da bi poverenje bilo zadobijeno.
Kada je broj poziva dnevno premašio stotinu, morali smo da otvorimo platformu za sve, i prilagodimo je prosečnom korisniku koji nije vičan kompjuterima, ali se zadivljujuće snalazi na telefonu. Dalje je sve bilo na našoj inicijativi i želji da edukujemo na svim poljima, shvativši da je u tome ključ uspeha.
Koliko rešenje za opstanak sela zavisi od države, a koliko od ljudi?
U ovoj oblasti situacija jeste dosta komplikovana, i uvideli smo pre svega koliko je tržište netransparentno. Nije tako lako kupiti životinju, imate veliki broj malih i srednjih farmera koji se teško povezuju, imaju samo stočne pijace, nemaju više ni zadruge kao institucije, trgovci kao posrednici uzimaju ogroman udeo, a tu je naravno i logistički pakao.
Ipak, ja iskreno verujem da ljudi moraju da prestanu da krive državu za sve. Oni su pravili dobre ili loše odluke u svom biznisu. Država, naravno, može i mora da pomogne tako što neće dopustiti velikim kompanijama da manipulišu tržištem, ali suština je u volji za rešavanjem problema i prihvatanjem novih izbora u pravom trenutku, kao što je onaj koji smo mi ponudili.
Tehnologija nudi nove izbore apsolutno svuda, u svakoj grani privrede mogu se videti kompanije koje pokušavaju da budu inovativne. Negde je to u ranoj fazi, negde je to postala norma, ali čak i u Srbiji mi je teško da nađem delatnost gde neko ne radi ozbiljno na digitalizaciji.
Kako je to biti digitalni preduzetnik koji je pokrenuo startap u ovoj grani privrede?
Osećaj je fenomenalan, štaviše, ja ne delim više biznis na digitalne i tradicionalne jer će sve u budućnosti biti digitalizovano. Omogućen nam je pristup mnogo većem, svetskom tržištu, data nam je prilika da budemo profitabilni jer nemamo troškove koje bi podrazumevalo tradicionalno poslovanje.
Vreme je da ljudi razmišljaju o digitalizaciji kao obavezi. Ko god želi da se bavi preduzetništvom mora biti otvoren ka svim prilikama ako želi da bude konkurentan na tržištu. Digitalna sfera pruža uvid u tržište i omogućava vam da ne ulazite u biznis naslepo, ali za ključne odluke ste još uvek zaduženi vi.
Koliko je teško približiti tehnologiju domaćinima svih tih imanja širom Srbije? Kako ohrabriti ljude da i svoju decu podrže u okretanju digitalnom svetu?
Prirodno je da se svi mi plašimo novih i nepoznatih stvari, to je prosto u prirodi čoveka. Ali, najbolji način jeste da pustite decu da idu svojim putem. Oni znaju šta rade, a kada imaju ambiciju naći će put. Mladima je tehnologija danas „u krvi“, a za deset godina ćemo videti jednu digitalno potpuno pismenu generaciju. Ona dolazi i poprilično sam siguran da roditelji uopšte neće moći da ih prate. Tehnologija se razvija veoma brzo, a deca su sunđeri, upiće je tim tempom koji čak ni moja generacija ne može u potpunosti da prati.
U budućnosti obavezne godine za preduzetnika neće biti četrdesete, već ćemo videti uspešne tinejdžere, koji nemaju strah od neuspeha. Zato ih treba pustiti da se igraju, puste mašti na volju i ono što bih ja poručio roditeljima je da ne brinu, i ne naturaju im nešto što ih ne interesuje samo zato što imaju viziju toga kao uspešne i profitabilne profesije.
Kako, sa druge strane, objasniti deci da digitalna ekonomija ne obuhvata samo kompjutere, programske jezike i igre nego i poljoprivredna gazdinstva?
Oko 2005. godine mi nismo imali ni ADSL internet, po igraonicama smo nalazili ono što nam treba, potom je polako počeo da se uvodi kakav-takav internet, ali nije bilo društvenih mreža, tok informacija je bio mnogo sporiji, sticanje znanja preko interneta je bilo gotovo nemoguće.
Danas, vi ne morate više da idete na najbolji fakultet da bi ste stekli najbolje znanje. Znanje je dostupno, iskustvo ljudi koji su već nešto napravili je takođe dostupno, dele ga. Onaj ko iole želi da se bavi ovakvim poslovima, ko je spreman da ovlada ovim svetom, on pronalazi način da dođe do edukativnih materijala, on ne čeka državu da mu obezbedi bilo šta jer on sa telefona može sve da pronađe.
Ja još uvek učim, pronalazim knjige, kurseve, poredim biznis starog i novog sveta, dinamiku, jer znanje je dostupno, prepoznaćete ga, pratićete ga.
Miloš je spreman da podeli svoje znanje i iskustvo sa svima koji imaju nedoumice oko pokretanja sopstvenog biznisa – možete ga kontaktirati preko njegovog LinkedIn profila.
Bez obzira da li jer reč o prodaji kataloga, usluzi direktne pošte, DRTV, email kampanji, faks uslugama, štampi, radiju, tekst porukama, voicemail-u ili web sajtu, postignite bolje rezultate za svaki dolazni poziv korišćenjem cross-selling i upselling telemarketinga ... 
Promotivna akcija kako dobiti besplatni website turistickog objekta traje do kraja 2011. god i ukljucuje oglasavanje u dva CRS-a (www.booking-hotels.biz i www.telenetholidays.com), sa besplatnim koriscenjem usluga oglasavanja max 1 vesti mesecno u trajanju od 7 dana ...