Pametna specijalizacija i dobro upravljanje

Nekoliko reči o konceptu pametne specijalizacije koju sam pominjao u prethodnim tekstovima, koja uz primenu dobrog upravljanja (good governance) može doneti pozitivne razvojne trendove i doprineti privrednom rastu regiona.

Pametna specijalizacija je koncept koji može značajno doprineti integrisanom pristupu na kome su zasnovane makro-regionalne strategije, u smislu da može pokrenuti konstruktivnu primenu regionalnih različitosti, izbegavajući uniformnost i dupliranje ciljeva za investicije koje dolaze u region. Pametna specijalizacija takođe podrazumeva izgradnju kapaciteta za lokalno stanovištvo, ulaganje u obrazovanje, odnosno fokusiranje na prirodne resurse svakog pojedinačnog regiona u cilju što bržeg razvoja i koncentrisanje na resurse određenog regiona i njegove komparativne prednosti i ključne potrebe, a ne samo ulaganje u pojedinačne nepovezane projekte. Koncept o kome govorimo je i jedan od načina za prevazilaženje i izlazak iz krize, nezaposlenosti i negativnih migracionih trendova, tj. odliva stanovništva iz nerazvijenih delova zemlje. Ovo se postiže putem izrade strategija za pametnu specijalizaciju koje će obuhvatiti specifičnosti svakog individualnog regiona, poštujući njegove prioritete i resurse, uz poštovanje principa odozdo na gore (bottom-up). Ovaj proces bi na nivou regiona, pa i lokala mogle da koordiniraju akreditovane regionalne razvojne agencije uz blisku saradnju sa kancelarijama za lokalni ekonomski razvoj (KLER).

Pozitivni efekti i prilike za razvoj

Regionalna politika može doprineti rastu i razvoju putem ulaganja u inovacije, R&D (istraživanje i razvoj), preduzetništvo i informacione tehnologije (IT) . Pored toga, regioni imaju centralnu ulogu u ovom procesu i oni su primarni institucionalni partner za univerzitete, institucije koje se bave istraživanjem i obukama sektora MSP.

Nacionalne i regionalne vlasti trebalo bi, shodno gore navedenom, da razviju strategije za pametnu specijalizaciju, kako bi maksimizirale uticaj na regionalne politike i regionalni razvoj. Ove strategije trebalo bi da osiguraju efikasnije korišćenje javnih fondova i sredstava i stimulišu investicije iz privatnog sektora. Uloga strategija je da pomognu regionima da prepoznaju nekoliko ključnih prioritetnih sektora i u njih ulože sredstva koja su im na raspolaganju. Do sada je slučaj bio upravo suprotan – ono malo sredstava bilo je rasuto na veliki broj oblasti i poslovnih sektora, a efekata nije bilo ili su zanemarljivi. I kao jedan od najvažnijih aspekata – ovakve strategije moraju biti u bliskoj vezi sa drugim politikama i razumevati regionalne prednosti individualnih regiona u odnosu na druge i uviđati koristi od među-regionalne i trans-nacionalne saradnje.

Kao što rekoh, strategija za pametnu specijalizaciju ne treba da bude nametnuta odozgo, već predviđa uključivanje preduzetnika, istraživačkih centara i univerziteta koji bi zajedničkim radom trebalo da identifikuju najperspektivnije oblasti određenog regiona, ali i slabosti koje otežavaju razvoj. Strategija bi trebalo da bude usmerena na koncentrisanje resursa na „najperspektivnije“ oblasti individualnih regiona, koje stvaraju najveću dodatu vrednost.

Održivost strategije zavisi od blagovremenih i koordinisanih mera politike, kao i od upravljanja, podrazumevajući i saradnju sa ključnim akterima. Pametna specijalizacija treba da istraži regionale različitosti, stimuliše saradnju preko nacionalnih i regionalnih granica i stvori nove prilike, istovremeno izbegavajući podele i starajući se da dođe do slobodnijeg protoka informacija među regionima. Regioni koji se međusobno udružuju radi postizanja boljih rezultata, veće konkurentnosti i budžeta, imaju znatno veće šanse za uspeh od individualnih, malih regiona.

Neki od osnovnih elemenata strategije pametne specijalizacije – predlozi i rešenja

• Inovativni klasteri za regionalni rast – Klasteri doprinose stvaranju povoljnog okruženja za poboljšanje konkurentnosti i pokretanje inovacija. Podrška njihovom razvoju trebalo bi da bude koncentrisana u oblastima komparativne prednosti određenog regiona.

• Stvaranje povoljnog ambijenta za inovacije u sektoru MSP – uspešan sektor MSP je od krucijalnog značaja za rast i razvoj, nova radna mesta i inovacije. U tom cilju, nacionalne i regionalne vlasti bi trebalo da pruže podršku stvaranju uslova za inovativni sektor MSP, što bi omogućilo ulaganja u R&D, a samim tim i otvaranje novih radnih mesta. Jedno od istraživanja sprovedno u EU, utvrdilo je da je u periodu od 2000-2006, preko milion radnih mesta otvoreno putem investicija u oblast R&D. Imajući u vidu program EU – “Horizon 2020[1]“ čija su dva od tri stuba posvećena istraživanju i razvoju u oblasti nauke, kao i podršci industrijskom liderstvu, što podrazumeva grantove i indirektno finansiranje sektora MSP kroz sredstva EIB (Evropska investiciona banka) i drugih finansijskih posrednika, jasno je da je ovo oblast u koju bi nacionalne i regionaone vlasti Republike Srbje trebalo da usmere sredstva u značajnijoj meri nego što je do sada bio slučaj.

• Celoživotno učenje u oblasti R&D – obrazovanje, obuke i učenje tokom čitavog života su od izuzetnog značaja za razvoj regionalnih kapaciteta za inovacije. Suština je u usmeravanju nastavnih planova, kako srednjeg tako i višeg i visokog obrazovanja, na istinske potrebe određenog regiona, bilo da je to usmereno na preduzetništvo, zanate, poljoprivredu, itd. Ovakve mere pomoći će mladim ljudima da u potpunosti razviju svoj potencijal, a samim tim i da ostanu u svojim regionima. Ove mere su i ključne u evropskim strategijama – „Mladi su na potezu[2]“ i „Nove veštine za nove poslove[3]“.

•  Regionalni centri za istraživanje i stručne obuke – infrastruktura za istraživanje je od ključnog značaja za inovacione sisteme zasnovane na znanju. Za izgradnju vrhunske infrastrukture ovog tipa, potrebna su značajna sredstva, ali jedno od rešenja mogla bi biti razmena iskustava i dobre prakse sa zemljama iz okruženja, radi ostvarivanja ušteda, kako u novcu, tako i u vremenu. U tom smislu mogli bi biti formirani Regionalni centri za partnerstvo[4] u kojima bi stručnjaci iz oblasti inovacija mogli da razmenjuju znanja i iskustva.

Sve ove mere mogu se primenjivati na različite regione u zavisnosti od njihovih specifičnosti, a za cilj bi trebalo da imaju stvaranje regiona privrednog razvoja, koji će  privući investitore, stvoriti nova radna mesta i sprečiti negativne migracione i demografske trendove.

Regionalni diverzitet ima zajednički cilj – pametan rast

 Znanje i kapaciteti za inovacije individualnih regiona zavise od dosta faktora – poslovne kulture, obučenosti radne snage, obrazovnih institucija i ustanova za razne vrste obuka, mehanizama za transfer novih tehnologija, poslovnih i univerzitetskih inkubatora, IT infrastrukutre i dr. Dobro upravljanje je suština celog ovog procesa, a to podrazumeva postojanje strateškog pravca prilikom investicija. Usvajanje regionalnih razvojnih strategija omogućiće potrebnu stratešku orijentaciju za budće investicije i prioritetne projekte.

Regionalna politika trebalo bi da bude u funkciji pametnog rasta u svim regionima. Primera radi, u EU se za potrebe ulaganja u mere pametnog rasta odvojilo 86 milijardi evra, u prethodnom sedmogodišnjem periodu, uprkos sveprisutnoj investicionoj krizi. Većina ovih sredstava obezbeđena je iz ERDF (European regional development fund).

U narednom periodu pametna specijalzacija će biti eks-ante uslov za programiranje i dokaz da se planirane mere mogu sprovesti u okviru programa. Veoma je značajno uključivanje aktera iz svih segmenata društva u ove procese i okretanje ka rezultatima koji se žele postići na osnovu ulaganja u određene oblasti. Posebna pažnja se mora pokloniti planiranju i to bi trebalo da bude politika svakog regiona, praćena usklađivanjem resursa sa planovima, radi postizanja što boljih efekata. Strategija pametne specijalizacije trebalo bi da bude usmerena ka optimalnom trošenju sredstava.

Postoji potreba za koncentracijom resursa i nužnost pravljenja izbora, umesto da se novac svima deli, bez plana i strategije, a predlog za moto za države u okruženju mogao bi da bude – „Ako ste mali, morate biti pametni“.

Regioni u Evropi, a samim tim i u Srbiji, ne smeju se baviti istim stvarima, jer će to dovesti do njihovog nadmetanja, a efekti će biti mali. Rešenje je fokusiranje na originalne oblasti specijalizacije, targetiranje novih R&D aktivnosti, na osnovu iskustava sektora MSP koji su na terenu.

Koncept dobrog upravljanja se često javlja kao model za upoređivanje neefikasnih ekonomija ili političkih tela sa održivim ekonomijama i političkikm strukturama. Koncept se bazira na odgovornosti nacionalnih, regionalnih ili lokalnih vlasti i rukovodećih organa za pronalaženje odgovora na probleme i potrebe stanovništva.

Neki od osnovnih ciljeva dobrog upravaljanja u skladu sa preporukama Evropske Komisije su:

Nezavisnost – Obezbeđivanje i ispoljavanje slobode odlučivanja za nosioca funkcije, bez mešanja u njegovo donošenje odluka;

Otvorenost i transparentnost – Obezbeđivanje otvorenosti i transparentnosti kako bi funkcioneri mogli slobodno da odlučuju i upravljaju procesima;

Odgovornost – Obezbeđivanje da svi funkcioneri, njihovo osoblje i članovi rukovodećih tela budu odgovorni za svoje postupke i odluke, uključujući i rukovođenje fondovima i novčanim tokovima. Nadležnost, dakle, mora biti uslovljena i praćena odgovornošću;

Integritet – Obezbeđivanje direktnog poslovanja, zasnovanom na poštenju, nesebičnosti i objektivnosti i staranje o visokim standardima na najvišim moralnim principima i domaćinskom odnosu prema poslovanju;

Jasnost ciljeva – Staranje da rukovodioci budu svesni zbog čega se određeni program ili mera donose i koji se efekti očekuju od toga;

Efektivnost – Obezbeđivanje da program ili mera doprinesu kvalitetnom ishodu na najefikasniji način i da predstavljaju adekvatnu vrednost naspram uloženog novca.

---

[1] http://ec.europa.eu/programmes/horizon2020/en/what-horizon-2020

[2] http://ec.europa.eu/social/main.jsp?catId=950&langId=en

[3] http://ec.europa.eu/social/main.jsp?catId=568

[4] http://ec.europa.eu/research/infrastructures/pdf/regional_issues.pdf

Evropska komisija pozdravila rezultate u oblasti strategije pametne specijalizacije

18/09/2018 12:59

Izvor: CdM

Progres Crne Gore u procesu donošenja Strategije pametne specijalizacije prepoznat je od strane Evropske komisije, kazao je učesnicima završne konferencije S3.me – Pametna specijalizacija: inovacije, preduzetništvo i konkurentnost, Alesandro Rainoldi, šef jedinice “Znanja za rast“ u Zajedničkom istraživačkom centru Evropske komisije, uz čiju pomoć se i realizuje proces preduzetničkog otkrivanja, a čiji finalni rezultati su predstavljeni na današnjoj konferenciji koju organizuje Ministarstvo nauke, u saradnji sa Ministarstvom ekonomije, Privrednom komorom Crne Gore, Unijom poslodavaca i Montenegro biznis alijansom.

“Iznenađen sam progresom koji je Crna Gora postigla do sada”, kazao je Rainoldi u video obraćanju i dodao da Strategija mora biti prihvaćena od svih aktera koji učestvuju u njenom donošenju.

Cilj donošenja Strategije pametne specijalizacije je razvitak projekata koje će EU podržati, s fokusom na primjenu inovacija u proizvodnim procesima; transformaciju dobrih ideja u proizvode, tržišni uspjeh; kao i bolje korišćenje istraživačkih kapaciteta za dobrobit privrede.

Završnu konferenciju je otvorila ministarka ekonomije, Dragica Sekulić, istakavši da je rad na izradi Strategije u proteklom periodu bio veoma uspješan, u čemu je bila značajna ekspertska pomoć Evropske komisije, odnosno Udruženog istraživačkog centra (JRC), kako bi Vlada Crne Gore do kraja godine donijela dokument koji će dodatno doprinijeti daljem razvoju najperspektivnijih sektora crnogorske privrede.

“Značaj koncepta !pametne specijalizacije“ prepoznat je i Industrijskom politikom Crne Gore do 2020. Njime se podstiču strukturne promjene, modernizacija industrije u cilju usvajanju novih tehnologija i novih proizvoda, ulaganja u razvoj znanja i vještina,  unaprijeđenje inovacionih i istraživačkih mogućnosti, posebno kroz saradnju nauke i privrede”, kazala je Sekulić.

Ona je istakla da je za svaku državu od značaja da kroz “pametnu specijalizaciju“ identifikuje komparativne prednosti i potencijale u određenim prioritetnim sektorima, a da se time kroz jačanje inovacionog kapaciteta, tehnološku ili drugu specijalizaciju, ostvaruje prepoznatljivost i mjesto na globalnom tržištu i jača konkurentnost ekonomije.

“Naša su očekivanja da ćete dati dodatni doprinos prioritetima budućeg razvoja područja pametne specijalizacije i mogućnostima koje Crne Gore ima za rast i razvoj zasnovan na znanju i inovacijama. Time otvaramo značajan prostor za podršku evropskih fondova u finansiranju konkretnih razvojnih projekata koji će, pored unaprjeđenja istraživačkih i inovativnih kapaciteta privrede i nauke, uticati i na cjelokupan ekonomski razvoj Crne Gore i njeno mjesto na međunarodnom tržištu”, kazala je Sekulić.

Ministarka nauke Sanja Damjanović navela je da je zahtjevan put ispred nas, ali da vjeruje da Crna Gora može da krene putem ekonomije znanja i inovacija.

“Fokusirajmo se na sljedeći korak, konferenciju radi koje smo se danas okupili, i pokušajmo da iskristališemo zajedničku viziju u svakom od prioriteta. Ne zaboravimo da se ne radi o uobičajenoj viziji već viziji u kojoj su nauka, inovacije i znanje, ukrštanje disciplina, sektora i tehnologija ključni”, navodi Damjanović.

Predsjednik Privredne komore Crne Gore Vlastimir Golubović, kazao je da je ponosan što je upravo Komora ostvarila najznačajniju funkciju – artikulisanje glasa privrede i zastupanje njenih interesa i odigrala ključnu ulogu u definisanju nacionalnih privrednih prioriteta koji će iti obuhvaćeni S3 strategijom.

“Proces preduzetničkog otkrivanja u Crnoj Gori bio je veoma intezivan i trajao je značajno kraće nego što je to bila praksa u ostalim evropskim državama. Smatram da je to jedan od pokazatelja da Crna Gora ima potencijal da na efikasan i efektivan način usvoji najbolju praksu Evropske unije i integriše svoju ekonomiju u jedinstveno tržište”, ocijenio je predsjednik Privredne komore.

Prema njegovim riječima, u svakodnevnom kontaktu sa preduzećima, uviđaju činjenicu da mala i srednja preduzeća nemaju dovoljno spostvenih sredstava da ulažu u inovacije i razvoj, te da će Privredna komora u narednom period posvetiti posebnu pažnju pružanju pomoći preduzećima da uvedu svoje inovacije u proizvodne i uslužne procese.

“Nadamo se da ćemo ove aktivnosti uspjeti da struktuiramo u set usluga koje bi predstavljale novi impuls crnogorskim privrednicima da se povežu sa crnogorskom naučnom zajednicom kako bi dobili ideje i rješenja za uvođenje inovativnih procesa, da inovativne ideje pretvore u projekte u skladu sa međunarodnim standardima i pronađu fondove i apliciraju za sredstva”, naglasio je Golubović.

Konsultantkinja za proces preduzetničkog otkrivanja, zamjenica generalnog menadžera Tehnološkog parka Ljubljana Marjana Majerič akcentovala je da se sada očekuje naredni korak Vlade Crne Gore.

“Sada Vlada mora ubijediti evropsku zajednicu da ste spremni da uđete u veliku evropsku porodicu, gdje svi možemo da pomognemo”, kazala je Majerič, dodajući da se budućnost Crne Gore mora temeljiti na znanju, iskustvu, investicijama i digitalizaciji.

Generalni direktor Direktorata za naučnoistraživačku oblast Darko Petrušić predstavio je učesnicima rad koji je prethodio finalnim rezultatima, objasnio kvantitativnu analizu, na koji način je vršeno mapiranje ekonomiskih, naučnih i inovativnih potencijala, te istakao da u procesu preduzetničkog otkrivanja ključnu ulogu imaju upravo preduzeća, jer je neophodno da se njihova znanja i iskustva predoče u strategiju i budu smjernice za dalji razvoj.

Predstavnici sektorskih grupa su, na kraju konferencije, predstavili zaključke iz svojih oblasti i definisali dalje korake u realizaciji ovog važnog strateškog dokumenta, a koji Vlada Crne Gore treba da donese do kraja godine.

Srbija pravi razvojnu strategiju za DOLAZAK NOVOG TESLE!

- Donošenje same strategije ušlo je u akcioni plan Vlade i taj period je oročen na dve godine - rekao je pomoćnik ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Viktor Nedović

Da li će "pametne specijalizacije" omogućiti značajniju podršku države velikom broju inovativnih ljudi u Srbiji da naprave neku od onih inovacija, koje su, poput pronalaska automobila ili televizora, menjale način života?

Ova četiri tehnološka trenda će dominirati u 2017. godini

Nadležni u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja veruju da je to tako i najavljuju donošenje strategije "pametnih specijalizacija", kao razvojne strategije države, bazirane na tome da istraživački i inovacioni potencijal bude pokretač unutar društva.

U Zavodu za intelektualnu svojinu kažu da radikalne inovacije imaju mogućnost i snagu da promene tržište i naprave nagle zaokrete u tehnologiji ili grani industrije u kojoj se pojave.

Nikola Radovanović iz tog zavoda rekao je za Tanjug da se inovatori mogu smatrati vizionarima, jer su na neki način predvideli kako će se tehnološki proces dalje odvijati.

Foto: Dejana Stojanović

Navodi da je prvi televizor "naterao" tržište da se prilagodi takvom proizvodu, kao što je primer radikalne inovacije bio i prvi mikrofon ili prvi mobilni telefon.

- To su primeri radikalne inovacije, a to su one inovacije koje praktično menjaju svet u kome živimo. Postoje brojni primeri u prošlosti, postoje brojni primeri i danas - kaže Radovanović i navodi da sve što je oblikovalo naš život danas - oblikovano je pomoću radikalnih inovacija.

Java platforma, računarska platforma za programiranje aplikacija, može se smatrati relativno savremeno postavljenim standardom, kaže Radovanović i navodi da u vreme kada se ona pojavila nije postojao standard koji bi mogao da joj parira, te da se brojne softverske aplikacije danas prave sa osnovom na java platformi.

Interesantan primer je, kaže, inovacija grupe naučnika sa Univerziteta u Perru koja je napravila bilbord koji skuplja vodu iz atmosfere i putem filtera pretvara je u pijaću vodu koja je dostupna lokalnoj zajednici.

Foto: Milena Đorđević, Matija Nikolić

- To je takoreći radikalna inovacija koja nema visok nivo kompleksnosti, nego je nešto što se relativno jednostavno može napraviti, a opet postavlja se standard u toj oblasti ukoliko tržište to prihvati - navodi Radovanović.

Dodaje da čak i neki naši pronalazači pokušavaju da drže korak sa trendovima i trude se da se uhvate u koštac sa modernim problemima koji se pred njih postavljaju, te navodi pronalazak profesora Milorada Mitkovića u oblasti ortopedske hirurgije ili rad akademika Dejana Popovića i profesora Aleksandra Vega sa Mašinskog fakulteta koji takođe prave proboje u oblasti medicinskih pomagala i mašinstva.

Sistem intelektualne svojine, odnosno zaštite patenata je, objašnjava Radovanović, takav da pruža zakonski monopol u određenom vremenskom periodu, a to je 20 godina, i to na određenoj teritoriji.

Foto: Večernje novosti onlinem Ž. Knežević

- Ukoliko biste bili takav vizionar koji bi postavio standarde uz pomoć neke radikalne inovacije došli biste do monopola za iskorišćavanje takve inovacije i za bilo kakvo njeno unapređenje koje bi bilo komplementarno sa vašim izumom na teritoriji gde biste dobili zaštitu - kaže Radovanović.

Teško je, navodi, da pronalazači iz Srbije krenu u neke takve poduhvate sami, jer održavanje patenta i traženje patentne zaštite košta.

- Međutim, ukoliko postoji takva namera vizionara koji bi hteli da zaštite neko radikalno otkriće, onda bismo morali da govorimo o potrebi za traženjem partnera, nekih finansijskih olakšica koje bi mogle da pomognu u tom prvom koraku kada se mora plaćati održavanje i zaštita održavanja patenta, a nemate već lansiran proizvod na tržištu - kaže Radovanović.

U Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja kažu da bi strategija pametnih specijalizacija, na kojoj se radi, trebalo da identifikuje oblasti komparativnih prednosti u onim oblastima u kojima može najbrže da se napravi prodor.

Foto: Tanjug/Sava Radovanović

- Formirali smo međuvladino radno telo krajem prošle godine. Donošenje same strategije ušlo je u akcioni plan Vlade i taj period je oročen na dve godine - rekao je za Tanjug pomoćnik ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Viktor Nedović.

Govoreći o vezi strategije pametnih specijalizacija i radikalnih inovacija, Nedović kaže da je počeo proces analize potencijala koji treba da prepozna oblasti koje, uz brzo investiranje, mogu da doprinesu velikom skoku i otvore radna mesta.

- Suština je u tome da ta strategija može jako da pomogne rastu države, odnosno da identifikuje ono polje u koje treba investirati - navodi Nedović.

Navodi da je direktor Direktorata za istraživanje i inovacije pri Evropskoj komisiji Robert Jan Smits prilikom nedavne posete Srbiji napomenuo da Evropska komisija pokušava da napravi brz način i prepoznavanja i podrške onim inovacijama koje mogu da naprave jako brz prodor i iskorak i unaprede ekonomiju zemalja EU i time otvore nova radna mesta.

- Evropska komisija u delu koji se tiče inovacija planira da formira jedno posebno telo i poseban Savet za inovacije koji će se baviti aspektom radikalnih inovacija, dakle onih inovacija koje mogu brzo da daju korist u kratkom periodu - navodi Nedović.